TIMELINE

Osam godina od premijere EOS-a 300D i uz prodaju koja je konstantno beležila rekorde u branši, serija „trocifrenih“ EOS-a postigla je dvostruko veći broj u nomenklaturi i skoro trostruko veću rezoluciju. Sposobnost spoznaje pravog trenutka za nastup najčešće i čini razliku između uspeha ili tek mlakog prijema, a obezbediti dovoljno tržišnog potencijala, nije uvek lako. Ako problematici oko same liste tehničkih karakteristika pridružimo i nezgodan vremenski okvir u kojem se modeli prethodne generacije smenjuju novima, jasno je da promociju svakog novog aparata prate i određene nedoslednosti, nekad negativnog, a nekad i pozitivnog karaktera. Neke od takvih nedoslednosti smo imali prilike da vidimo mnogo puta do sada, a osim što su razlike nekada bile kozmetičke, umele su da budu i velike na papiru, a male u praksi. Isto tako, nekad su bivale i revolucionarne, kakve smo videli sa prethodnim modelom klase „trocifrenih“ (xxxD) Canona, EOS-om 550D.

Neko opšte mišljenje je da trocifreni Canon DSLR-ovi, čija oznaka je zaokružena na stotine (400D, 500D...), važe za začetnike nekog trenda, dok ovi koji nose ime po šablonu x50D „utvrđuju gradivo“ i postaju bestseleri. Mišljenje sigurno nije nastalo bez utemeljenja u prethodnim dešavanjima, a auditorijum s pravom očekuje da isti recept bude primenjivan i nadalje. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog već poznatog renomea koji ova klasa nosi sa sobom – a to je oreol začetnika nove ere u dostupnosti širokim narodnim masama, ne samo kada je ovaj proizvođač u pitanju, nego i kada je u pitanju celokupna scena digitalnih refleksnih aparata.

Specifičnost aparata kojem posvećujemo ovaj mini prikaz je u tome što ga malo malo karakteristika, ako izuzmemo dimenzije, izdvaja od aktuelnog modela više kategorije, EOS-a 60D. I to ne samo zbog delimičnog nazadovanja 60-ice po nekim parametrima u odnosu na prethodne nosioce te serije, već upravo iz razloga neočekivanih unapređenja koja smo dobili u novom aparatu! U tom smislu, Canon 600D predstavlja otklon u odnosu na dosadašnju praksu i po prvi put izaziva opravdane sumnje u mogućnost daljih unapređenja, bez da viša kategorija bude ozbiljno ugrožena u nekoj budućoj iteraciji.

Nomenklaturne egzibicije koje Canon sprovodi u ovoj klasi, nameću potrebu da skrenemo pažnju i na nazive pod kojima se ovaj aparat prodaje na drugim tržištima. 600D je naziv koji ovaj aparat nosi u većem delu sveta, dok su nazivi Rebel T3i i Kiss X5 rezervisani za severno-američki kontinent, odnosno za japansko tržište. U funkcionalnom smislu, ovi aparati se ni najmanje ne razlikuju, pa je sasvim svejedno pod kojim imenom se prodaju.

Većina se slaže da su razlike kojima se 600D može pohvaliti u odnosu na Canon 550D vrlo male, takoreći kozmetičke. Mi se ne bismo složili...

PAR DETALJA

Istina je da ćete, uvidom u tehničke karateristike Canona 600D, razlike u odnosu na 550D prepoznati sa određenim poteškoćama. U zavisnosti od toga koji aparat trenutno posedujete, može vam se učiniti da je premalo argumenata za kupovinu, mada bismo rekli da to pre svega zavisi od ličnih afiniteta. Ovako to izgleda prikazano tabelarno:

Tehničke karakteristike: Canon EOS 600D u poređenju sa 550D

Za razliku od prethodnih nekoliko prikaza Canon APS-C aparata, gde smo sa posebnim osvrtom predstavljali novi 18MP senzor, sada možemo da konstatujemo već viđeno, jer je senzor kojim će Canon 600D pokušati da privoli kupce, odavno dokazan igrač na tržištu. I dalje važi za nosioca najviše rezolucije u APS-C segmentu, a svojim performansama uspeva da odoli pravoj najezdi konkurentskih aparata na vrh APS-C segmenta. Naravno, valja reći da upečatljivost njegovih dostignuća danas nije tako velika kao u trenutku premijernog predstavljanja, pre svega iz razloga što su Nikon i Pentax marljivo radili kako bi Canon zbacili sa trona i u tome u određenoj meri uspeli. Canon i dalje održava određenu (iako malu) prednost kada su detalji u pitanju, ali polako gubi primat kada se radi o borbi sa šumom u slabim svetlosnim uslovima, gde su glavni rivali zabeležili odlične rezultate.

Podsećanja radi, Canonov CMOS senzor APS-C formata, krop faktora 1.6x i dimenzija 22.3 x 14.9mm, obezbeđuje rezoluciju od 18MP (5184 x 3456 piksela) zbog koje je svojevremeno bio kritikovan pod uticajem verovanja da visoka rezolucija obavezno donosi i pojačan nivo šuma, što će se kasnije ispostaviti netačnim. Osnovni ISO raspon se kreće od 100 do 6400 (i dalje samo u koracima od 1EV), a jedna blenda softverskog pojačanja donosi i maksimalnih ISO 12800 (H).

Lista unapređenja ne obuhvata neke spektakularne, suštinske izmene u odnosu na EOS 550D, što je donelo gotovo mlak inicijalni prijem. Ipak, ona su tu, delom su funkcionalna, a ima i par sistemskih. Tako su procesor, autofokusni sistem, svetlomer, sistem automatskog čišćenja i još sijaset drugih delova sistema jednaki kao i na prethodniku, a iznova ćemo ih pobrojati za čitaoce koji foto scenu ne prate baš revnosno. Upravljanje celokupnim sklopom je i dalje povereno dobro poznatom Digic IV procesoru, kojem je brzinski potencijal osigurao višegodišnje prisustvo u aparatima ovog proizvođača. Uprkos tome što se još od prošle godine govori o njegovom nasledniku, održao se do danas i očigledno ne bez razloga. Broj snimaka u nizu koji aparat postiže tokom kontinualnog okidanja (tzv. „rafal“ ili „burst“) ostao je isti – 3.7fps, a memorijski bafer će omogućiti do 34 JPEG ili 6 RAW snimaka bez usporenja, što je rezultat koji se i očekuje od aparata ove klase. Slični utisci krase i ostale aspekte koje Digic IV pokriva svojim delovanjem –  Canon 600D zahvaljujući procesoru važi za vrlo agilan aparat, pa će rad češće biti praćen čekanjem aparata na komandu fotografa, nego obratno.

Autofokusni sistem je baziran na starom Multi-BASIS TTL senzoru sa 9 AF tačaka, od kojih je centralna krstasta (tzv. „cross-type“), čime obezbeđuje veću preciznost uoštravanja. Mišljenja smo da bi povećan broj krstastih tačaka delovao ubedljivije u težnji da se Canon 600D nametne kao dominantan proizvod u klasi, ali na žalost, Canon ne deli takvo mišljenje. Svetlomer nije imao potrebe da bude unapređen, pošto je još 550D dobio najsavremeniji sistem merenja, preuzet iz visoke klase kojoj pripada EOS 7D. Dvojslojni, iFCL 63-zonski senzor merenja svetla (popularno – „svetlomer“), osim reflektovanog svetla meri i zasićenje po kolornim kanalima, na taj način drastično utičući i na preciznost eksponiranosti, ali i kolorni balans, što za cilj ima suzbijanje negativnih pojava poput „klipovanja“ po kolornim komponentama (maksimalno zasićenje) ili pogrešno određivanje ekspozicije usled prisustva neke od „nezgodnih“ boja, koje su ranije umele da zbune svetlomer (magenta, npr).

Tražilo je bazirano na pentaogledalu, dovoljno je veliko i važi za svetlije u klasi. Pokriva 95% kadra uz faktor uvećanja od 0.85x, a obim pruženih informacija je pristojan, tako da je za gro situacija nepotrebno skidati pogled sa njega. Fokusno staklo fiksnog tipa prikazuje graviranih 9 AF tačaka i centralnu zonu merenja. Točkićem za dioptriju je moguće korigovati je u rasponu od -1 do +3, a ukoliko je neophodno koristiti aparat sa naočarima, eyepoint (maksimalna udaljenost oka od tražila, tako da ceo kadar bude vidljiv) od 19mm će to i omogućiti.

Video segment nije imao prostora za neka naročita unapređenja, pošto je na Canon DSLR-ovima i inače vrlo dobro uobličen u funkcionalnom smislu. Snimanje je moguće u rezolucijama 16:9 formata – 1080p (fullHD, 1920 x 1080) u 24, 25 i 30fps, zatim u 720p (1280 x 720) u 50 i 60fps, kao i 4:3 formatu u 640x480, takođe u 50 i 60fps. Zvuk se zapisuje u mono kvalitetu kada se koristi interni mikrofon, odnosno stereo u slučaju da se koristi eksterni mikrofon, za koji je predviđen 3.5-milimetarski konektor. Kontrola zvuka je dovedena na nivo one koju nudi Canon EOS 60D, a to podrazumeva podešavanje nivoa ulaznog signala u tri stepena, kao i wind filter, namenjen suzbijanju huka koji proizvodi vetar. Parametre je moguće prepustiti automatici ili ih kontrolisati manuelno, što ni ranije bilo upitno, pa fleksibilnost snimanja nije dovedena u pitanje. Obrtni displej, uz zgodne dimenzije i malu masu aparata, video čini samo još jednostavnijim za rad.

Kada je sama izrada u pitanju, moramo priznati da nismo očekivali neka značajna odstupanja od uobičajenog dizajna koji krasi tela ove klase Canon DSLR-ova, međutim, promene postoje, vidljive su na prvi pogled i, ono što je najbitnije – i osećaju se u rukama. Dimenzije 570 grama teškog plastičnog tela aparata, vidljivo su uvećane i iznose 133 x 100 x 80mm, što je pre svega zasluga obrtnog ekrana, koji je zadržao dijagonalu onoga sa 550D, uz pridodat zglob rotirajućeg mehanizma. Uz bolju gumenu oblogu veoma prijemčivog reljefa, na kojoj se nije štedelo, ergonomija novog aparata je primetno ispred svih dosadašnjih predstavnika ove serije Canon DSLR-ova, što se itekako oseća u svakodnevnom radu, a posebno u kombinaciji sa gabaritnijim objektivima! Na žalost, određeni kompromisi ipak postoje, premda su isforsirani, bez neke realne potrebe.

To pre svega važi za senzor displeja, koji je ranije služio automatskom gašenju u trenutku primicanja lica tražilu, odnosno ponovnoj aktivaciji, kada bismo aparat odmaknuli, kao što je to funkcionisalo na EOS-u 550D. Pošto Canon 600D ne poseduje dodatni, statusni displej, te se za kontrolu parametara češće koristi glavni, takvo rešenje znači slabiju autonomiju, a senzor automatske aktivacije je bio odličan način za uštedu. Kao zamena za to uvedena je komanda Disp, kojom se displej može ručno aktivirati/deaktivirati po potrebi. Iako samo po sebi ne predstavlja razlog za neko naročito nezadovoljstvo, gorak ukus stagnacije ipak ostaje. No, ako znamo da ovo apsolutno nije jedini aparat čiji je razvoj krenuo tim putem, ovo i ne čudi previše.

Vezano za displej, naglasićemo da se i dalje radi o jednom od trenutno najboljih displeja na tržištu. Rezolucija od 1.040.000 piksela garantuje izuzetnu jasnoću, a format 3:2 će učiniti da snimci budu prikazani upadljivo krupnije, budući da je na taj način izostavljena crna bordura u donjem delu displeja. Reprodukcija boja i vidljivost iz oštrijih uglova je izvrsna i gotovo savršeno bliska onome što je kasnije moguće videti prilikom pregleda na računaru. Jedina zamerka, mada ništa po čemu se ovaj displej ističe u odnosu na ostale, ide u pravcu osvetljenosti koja, iako jaka, i dalje ne uspeva da nadvlada prejak izvor ambijentalne svetlosti, kakvo je npr. podnevno sunce. Istina, situaciju je moguće donekle poboljšati pojačanjem osvetljenja u meniju, ali uz drastično srozavanje autonomije. Sloboda obrtanja oko bočno postavljenog zgloba obuhvata horizontalnu pokretljivost od približno 180°, kao i rotiranje oko horizontalne ose za 360°, čime je moguće pokriti praktično sve moguće uglove.

Live-view funkcija (režim „živog prikaza“) je na Canon aparatima već godinama na visokom nivou upotrebljivosti, pa je teško išta joj zameriti. Simulacija ekspozicije radi baš kako je i predviđeno, a kao takva početnicima može biti odličan vodič određivanja korektnih parametara u težim situacijama. Za studijski rad sa stativa je nezamenjiva, a ni tu neće biti nikakvih negativnih iznenađenja. Odlično izvedena funkcija uvećanja prikaza, iako moguća samo u dva nivoa, pruža izuzetno precizan način manuelnog fokusiranja i određivanja njegove pozicije u prostoru, čime se vrlo efikasno nadomešćuju mala tražila, kakva su aktuelna na aparatima niže klase. Kao i na EOS-u 60D, Canon 600D donosi i nekoliko različitih formata fotografije u LV modu, pa su osim 3:2, na raspolaganju još i 1:1, 4:3 i 16:9, a dostupni su samo za JPEG format (s tim da će u okviru priloženog softvera za razvijanje RAW-a, Canon Digital Photo Professional, biti moguće iskoristiti format koji je korišćen pri snimanju). I modovi kontrastnog autofokusa (CDAF; Contrast Detection Auto-focus) su iz reda već viđenih, pa osim klasične kontrole, ručnim pomeranjem fokusnog polja, ponuđena je i Face-detection varijanta fokusiranja, koja automatski pretražuje lica u kadru i fokusiranje izvodi sa težištem na njima. Prvi utisci govore da brzina CDAF-a nije povećana, a ni press materijal ne tvrdi drugačije.

Raspored i brojnost komandi je, ako izuzmemo prisustvo Disp tastera na gornjoj strani tela, ostala ista kao i na 550D. To znači da se na gornjoj strani, pored pomenute komande, nalazi ISO taster, kontrolni točkić za setovanje primarnih parametra fotografisanja, dvostepeni okidač, kao i selektor modova, u čijoj se osnovi nalazi i prekidač za uključivanje aparata. Selektor modova obuhvata standarna četiri kreativna moda: Manual (M), Aperture priority (Av), Shutter priority (Tv), Program AE (P) i A-DEP. Automatski modovi su obuhvaćeni na tri pozicije: Creative Auto i Flash-off, dok je umesto standardnog FullAuto moda, označenog zelenim simbolom, sada ponuđen novi Scene Intellingent Auto mod, koji se od klasičnog razlikuje po tome što „analizira“ scenu i određuje optimalna podešavanja, što kada su u pitanju osnovni parametri, što kada se radi o aktivnom kolornom stilu, kao i ostalim setovanjima koja utiču na konačni rezultat. U „slobodnu procenu“ koju aparat izvodi, spada i mod fokusa, što bi (barem u teoriji) trebalo da znači lakše snalaženje za totalne početnike. U prilog ovakvoj vrsti kontrole ide i nova funkcija nazvana Feature Guide koja će tokom rada permanentno asistirati korisniku u vezi značenja većine pojedinačnih opcija. Scenskih modova ima pet i okrenuti su potrebama manje iskusnih korisnika, koji ne žele da se upuštaju u način funkcionisanja i međusobnu zavisnost osnovnih parametara fotografisanja. Poslednji mod je Movie, namenjen snimanju video zapisa, što i dalje ostaje svojevrstan problem na Canon DSLR-ovima nižeg ranga, pošto promena moda zahteva naročitu pripremu za započinjanje snimanja, a time oduzima i dragoceno vreme.

Komande na zadnjoj strani aparata nisu menjane, ako izuzmemo manje dizajnerske poduhvate, kojima su one spakovane na nešto manji prostor, kako bi se bolje uklopile sa obrtnim displejem. Ipak, par stvari je sporno. Prva je ponovno nedovoljno izdvojen taster kojim se vrši kompenzacija ekspozicije, odnosno setovanje blende u manuelnom modu, zbog čega će se često dešavati da umesto njega pritisnete taster za aktiviranje režima živog prikaza (live-view) ili Quick-control komandu. Druga zamerka ide u pravcu tastera za brisanje fotografija, koja sada nije reljefno označena (kakva je bila na prethodniku), pa ju je lako pobrkati sa nekom drugom, što i pored obavezne potvrde brisanja može biti nezgodno. Treća zamerka je po našem mišljenju najspornija, a tiče se nemogućnosti da se selekcija trenutno aktivne AF tačke izvrši bez posebnog pritiska na komandu za aktivaciju svih tačaka, što značajno usporava rad i degradira ergonomiju, koja i inače nije jača strana malih aparata.

LP-E8 Li-Ion baterija, prvi put predstavljena načelno sa EOS-om 550D, ostala je primarni izvor energije i na novom aparatu. To je, osim pristojne autonomije koja obezbeđuje u proseku oko 440-500 snimaka, donelo još neke pozitivne posledice. Tako je sada, nezavisno od toga što su dimenzije tela promenjene, Canon našao način da obezbedi kompatibilnost i sa BG-E8 baterijskim gripom, prvobitno namenjenim EOS-u 550D, a koji se sasvim lepo uklapa i sa novim telom.

Memorijski slot je kompatibilan sa svim karticama iz reda Secure Digital (SD) standarda, što osim običnih obuhvata i sve aktuelne verzije, kao što su SDHC i SDXC, a podrška je obezbeđena i za Eye-Fi kartice, koje odlikuje mogućnost bežičnog transfera snimaka na kompatiblne mrežne uređaje.

Ugrađeni (interni/popup) blic je vodećeg broja 13 na ISO 100, u kreativnim modovima se uključuje ručno pritiskom na taster, dok će se u scenskim modovima (osim na Flash-off) automatski aktivirati u zavisnosti od potreba. Može biti kontrolisan manuelno (od maksimalne snage do 1/128) ili potpuno automatski u E-TTL II modu, a priča vezana za njega bi i ovaj put spadala u „već viđeno“, da nije jednog drastičnog unapređenja, do sada nekarakterističnog za ovu klasu aparata – bežične kontrole bliceva. Canon 600D poseduje identičan sistem bežične kontrole bliceva, kakav smo videli u jačem modelu EOS 60D. Iako ova mogućnost ne znači ništa ukoliko nije dopunjena odgovarajućim eksternim blicevima, itekako važi za dobrodošlu novinu, kojom je kreativna upotreba mobilne blic rasvete omogućena praktično svima, a ne zahteva investicije u vrlo skupu dodatnu opremu ili blic koji sam može da kontroliše ostale, kakva je 580EX II serija. Posebno kada i najnoviji (a istovremeno najjeftiniji) modeli, poput 270EX i 320EX, mogu biti kontrolisani na ovaj način.

Bajonet EOS-a 600D je, kao i kod svih APS-C aparata ovog proizvođača, kompatibilan sa svim EF i EF-S objektivima, pri čemu posebno mesto pripada kit objektivima, budući da oni važe za apsolutno najprodavanije, jer su u ponudi u paketu sa aparatom, po ceni nižoj od one u redovnoj prodaji. Canon 600D se nudi u paketu sa dva nova objektiva. Jedan je zamena za stari kit bez stabilizacije i nosi oznaku EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 III, dok svoju zamenu ima i verzija sa stabilizacijom i nosi oznaku EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II. Pored njih, u ponudi je i dobro poznati rasponac EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, o kojem ste više puta mogli da čitate u ranijim testovima Canon aparata.

I NEŠTO KONKRETNIJE

Ako vas spisak funkcija i njihova izvedba zadovoljavaju, već ste na pola puta do pronalaženja svog budućeg aparata. Ostaje još taj poslednji korak, od kojeg zavisi možda i najviše, a to je – sam kvalitet fotografija. Naravno, izlišno je uopšte diskutovati o tome da li danas postoji aparat čiji senzor nudi toliko malo, da bi vas svojim rezultatima odvratio od eventualne kupovine. Međutim, u situaciji kada se sve meri na gram, svaki napredak u promilima (ređe jednocifrenim procentima), za očekivati je da većina pribegava poređenju sa drugim proizvodima iz klase. Ako ni zbog čega drugog, ono barem zbog lične znatiženje i informisanosti.

Kao i uvek do sada, ovaj kratki prikaz nećemo iskoristiti za detaljnu komparaciju sa rezultatima konkurentskih aparata, već samo kao površni uvid u potencijal modela, bez obzira što smo rezultate ovog konkretnog senzora videli već nekoliko puta. Do detaljnog testa će, nadamo se, biti sasvim dovoljno:

ISO test 100% kropovi, RAW bez redukcije šuma i dodatne obrade

Download semplova u punoj rezoluciji > LINK

Ako nekih izmena u načinu funkcionisanja ili izrade senzora i ima, teško ih je (ako ne i nemoguće) primetiti. Barem bez nekih posebnih analiza. To naravno ne predstavlja ništa loše, pošto kao takav i dalje važi za jedan od najboljih APS-C senzora. Uprkos rezoluciji koja i dalje važi za najveću na tržištu, rezultat u borbi sa sa šumom koju ovaj senzor demonstrira, možemo nazvati najmanje odličnom. Održavanje kolorita, količine detalja i maksimalno suzbijena pojava artefakta se i u današnjim uslovima smatra za uspeh, a da ne pominjemo vreme kada je prvi put predstavljen.

Specifikacije koje bismo u najkraćem mogli opisati kao „550D na steroidima“ možda deluju kao preterane, znajući da je aparat više klase – EOS 60D, na ovaj način ugrožen od strane manjeg i jeftinijeg. Međutim, situacija na tržištu koja je nastala promocijom konkurentskog Nikona D5100, učinila je da kvalitet senzora ne može biti jedini adut. Posebno što i Nikon D5100 kao glavni argument nosi upravo senzor, koji se u poslednjem sličnom „sukobu“ (D7000 vs 60D, u testovima dotičnih aparata) pokazao boljim za određeni procenat. Realno rečeno, sumnjamo da se odnos snaga promenio od tada, pa opravdanja prilikom nabavke treba tražiti u specifičnostima brendova ili konkretnih modela, ali o tom – po tom... test će pokazati ko je gde, barem kada je fotografija u pitanju.

Galerija predstavlja svojevrsnu najavu da se bližimo kraju mini-prikaza, a verujemo da će biti dovoljno ilustrativna, barem do detaljnog testa, koji uskoro sledi:

Fotografije iz galerije, označene crvenim markerom, razvijene su iz RAW fajla.

Ostale su bez dodatne obrade, JPEG iz aparata.

Dragan Stanojević

Tamara Martinović

© 2011 pcfoto.biz